Fizička aktivnost je najbolji put do zdravlja i ravnog stomaka


Kretanje kao takvo može svojim delovanjem da zameni svaki lek, ali svi lekovi sveta nemogu zameniti delovanje kretanja.


Naučnici su izračunali da je još sredinom 19. veka od celokupne energije koja se proizvodila i upotrebljavala na Zemlji, 96% poticalo od mišićne aktivnosti čoveka i domaćih životinja. Danas, zahvaljujući postojanju moćnih mašina i mehanizama za stvaranje energije samo 1% dobija se od mišićne sile. Ta prednost koja je umnogome olakšala fizički rad i stvorila komfor istovremeno je lišila savremenog čoveka neophodne fizičke aktivnosti i važnog činioca prirodnog načina življenja.

Pojam zdravlja i kretanja su nerazdvojni. Hiljadu i hiljadu puta vraćao sam svojim bolesnicima zdravlje primenom vežbi, tvrdio je Klaudije Calen. Ništa tako ne troši i nedegradira čoveka kao fizička neaktivnost nastavlja starogrčki filozof Aristotel. Gimnastika, fizičke vežbe, hodanje treba da uđu u svest svakoga ko želi da očuva svoju radnu sposobnost, zdravlje, potpun i radostan život, ponavlja starogrčki lekar Hipokrat koji je živeo od 460-377. godine pre nove ere.

Sve fizičke vežbe mogu se podeliti na dve grupe. Za vreme primene vežbi iz prve grupe (trčanje na 100 metara, teška atletika itd) opterećenje mišića je kratkotrajno i intenzivno. Kiseonik koji se unosi sa vazduhom ne uspeva da se apsorbuje, jer ga organizam zadržava u tkivima da bi obezbedio rad mišića, srca, pluća. Vežbe iz te grupe nazivaju se vežbama bez kiseonika.

Druga grupa vežbi omogućava potpunije iskorišćavanje i apsorbovanje kiseonika. U ovu grupu spada umereno trčanje na srednjim i dugim stazama, plivanje, hodanje na smučkama, veslanje u sporijem tempu, odbojka. Za vreme tih vežbi krv se dobro zasićuje kiseonikom i pojačava razmena materija. Ovakve vežbe korisnije su za zdravlje. Od svih ovih vežbi najpopularnije je trčanje pa će i cilj ovog teksta biti upoznavanje sa ovom najpristupačnijom metodom fizičke aktivnosti za sve ljude i sve uzraste.

Za vreme trčanja poboljšava se razmena materija, sagorevaju masti i ugljovodonici. Trčanje na deset kilometara na primer smanjuje težinu čoveka za jedan kilogram. Specijalisti su otkrili sledeći paradoks trčanja: oni koji se bave trčanjem, upotrebljavaju manje hrane nego oni koji nemaju fizičke aktivnosti, iako trkači troše više kalorija od onih koji se ne bave trčanjem. To zadivljujuće otkriće pripada američkim lekarima sa Kalifornijskog univerziteta. Objašnjenje te pojave sastoji se u činjenici da trkačima nije potrebno da hrane i gomilaju masno tkivo, jer ga kod njih uglavnom i nema. Kod poklonika trčanja težina može u potpunosti da se normalizuje za vreme od jedne do jedne i po godine vežbanja.

Težina trkača ovim načinom vežbanja može ne samo da se smanji već da se i poveća, što naročito važi za osobe koje su imale manju težinu od normalne. Na taj način trčanje je svojevrstan regulator čovekove težine, nezavisno od toga da li se on bori sa problemom male ili povećane težine. Trčanje ima najveći uticaj na kardiovaskularni sistem. Starost čoveka zavisi od starosti njegovih krvnih sudova, poznata je izreka lekara. Kod poklonika trčanja celokupna mreža kapilara se otvara i krv u njima slobodno struji, krvni sistem postaje elastičniji, snažniji i uspešno održava svoju funkciju. Trkač je zaštićen od pojave povećanog krvnog pritiska, jer u njegovim krvnim sudovima nema naslaga holesterina (više o bolestima krvnih sudova pogledajte ovde). Ovakve vežbe povećavaju kapacitet glavnih krvnih sudova i njihovu funkcionalnost.

Poboljšana razmena materija za vreme trčanja poboljšava sadržaj hemoglobina prenosnika kiseonika u krv trkača.

Istraživanja dr Ernesta Van Aekena pokazala su da trčanje znatno smanjuje rizik od raka i pojačava opštu otpornost organizma prema toj opakoj bolesti. Koliko je fizička aktivnost važna u čovekovom životu svedoče i mnogi primeri. Poznata američka trkačica Vilma Rudolf, koja je na olimpijskim igrama u Rimu u sprinterskim disciplinama osvojila tri zlatne medalje, u detinjstvu je bolovala od dečje paralize posle koje čak nije mogla ni da hoda Fizičke aktivnosti pomogle su joj da se izbavi od te nesreće. Poznati učesnik kubanske revolucije lekar Če Gevara, često je bio žrtva napada astme. Borio se sa njom na svoj način, neprekidnim dugotrajnim hodanjem. Trčanje ne ometa ni starost. Na primer, nekada poznati engleski trkač Džon Diklin, koga su novinari krstili dedica trčanja, sa svojih 90 godina svake nedelje trčao je po 7 km. Još više zadivljuje sportska dugovečnost amerikanca Džeri Luisa. Iako je imao 102 godine, svakog jutra trčao je deset kilometara.

Trčanje pomaže čoveku da se opusti, smanji ili u potpunosti isključi štetan uticaj stresa. Kod trkača se okrepljuje nervni sistem, smanjuje razdražljivost i lakše otklanjaju negativni uticaji koji dolaze iz životne sredine. Vežbanja trčanjem često stvaraju pravo čudo, što se može zapaziti kod nervoznih i razdražljivih ljudi već posle nekoliko meseci vežbanja. Pojedini stručnjaci smatraju trčanje jednim od najboljih načina za odmor posle dugog intelektualnog rada. Eksperimentalno je dokazano da trčanje može da poveća radnu sposobnost naučnog radnika za približno 40%. To je u prošlosti potvrdio i primer poznatog bakteriologa Luja Pastera. Postoji mnogo različitih pristupa metodici treninga i obučavanja početnika u trčanju, ali jedno od najpoznatijih i priznatijih je sledeće trčanje u početku treba da bude sporije i na kratke distance. Takmičarski duh nije prihvatljiv za vreme vežbanja. U početku je bolje vežbati samostalno vodeći računa o stalnosti vežbanja i postepenom povećanju aktivnosti. Vežbanje ne treba prekidati više od 2-3 dana.

Može se trčati ujutro posle kratkotrajne jutarnje gimnastike, moguće je trčati uveče posle rada. Poželjno je zagrejavanje pre trčanja ili masaža koju izvodi sam vežbač ukoliko je potrebna.
Princip doziranja trčanja. Izaberite dovoljno dugačku stazu za sebe 100,200,400,500 metara, onoliko koliko smatrate da možete pretrčati. Proverite za koje ćete vreme brzim korakom preći tu distancu. Zatim, za to isto vreme pretrčite tu istu razdaljinu. Izmerite puls posle trčanja. On ne treba da bude viši od 120-140 otkucaja u minuti. Izmerite ga posle minut-dva-tri. Ako se kroz tri minuta normalizuje do polazne veličine, razdaljina koju ste izabrali, potpuno vam odgovara. Održavajte je nedelju-dve, a kad osetite da je sasvim lako pretrčavate, povećajte dužinu staze za jednu trećinu i ponovite celokupan princip doziranja trčanja, tj. pređite brzim hodom, izmerite vreme, protrčite itd.

Na taj način možete povećati dužinu staze (ali ne tempo trčanja) najduže za pola godine. Ako ste počeli da trčite na stazi od 50 metara, za pola godine pretrčavaćete 2-3 km, čak i više. Kroz pola godine možete razdaljinu ostaviti nepromenjenu, ali možete povećati brzinu trčanja. Pri tome smanjujte vreme pretrčavanja te distance za jednu minutu svake nedelje. Sve vreme kontrolišite puls. Kroz godinu-dve osetićete mnogo pozitivnih promena.

Kretanje je život - treba da prožme svest savremenog čoveka. Pokušajte da samo za mesec dana objavite rat svemu što vas sprečava da se više krećete. Gledajte na lift kao na svog neprijatelja. Smatrajte fotelju najvećim luksuzom koji sebi ne možete više dopustiti. Prođite pored autobuske stanice i pola časa prošetajte bodrim korakom, to će biti vaša mala pobeda sa velikim rezultatima. Naravno, ako ste slabog zdravlja i nešto stariji, o svemu ovome obavezno se treba posavetovati sa lekarom. Probajte da trčite. Za nedelju – dve sigurno će vam se pojaviti osećanje sigurnosti, bodrosti, raspoloženja, uravnoteženosti. Kroz mesec-dva vi ćete sa nestrpljenjem očekivati sledeće jutro da ponovo budete aktivni.
loading...

Objavi komentar